ČESTO POSTALJENA PITANJA

1. Hteo bih da popravim izgled i raspored svojih zuba a da predhodno ne brusim zube. Šta može da se uradi?

Moderna protetika potrudila se da reši problem estetike zuba bez njihovog prethodnog brušenja, ukoliko postoji adekvatna indikacija. Radi se o luminirima, kompozitnim ljuspicama sa primesama keramike koji se lepe na netaknutu površinu zuba i neoštećuju ih. Mogućnost za izradu ovakvog protetskog rada možete saznati samo nakon pregleda u stomatološkoj ordinaciji MeDENTA.

2. Šta je to bezmetalna keramika?

Bezmetalna keramika (cirkonija, Emax, alumina) je vrsta protetske nadoknade bez metalne podloge, u potpunosti bela. Nju odlikuje najviši stepen transparentnosti, translucentnosti, kao i svih ostalih estetskih osobina. Apsolutno je bioinertna i biokompatibilna.

3. Koje su prednosti bezmetalne keramike u odnosu na metalokeramiku?

Bezmetalna keramika ima prednost u svim estetskim parametrima. Ne poseduje crn metalni rub (kao kod metalokeramičkih kruna) koji nakon dužeg vremena nošenja može dati tamnu prebojenost ivice desni. Osnovna indikacija za njihovu izradu odnosi se na prednju regiju.

4. Zašto je bezmetalna keramika skuplja?

Mehanizam izrade bezmetalne keramike uzrokuju veću cenu u odnosu na metalokeramiku.

5. Hteo bih da presvučem sve zube sa krunicama, koliko je potrebno vremena za to?

Ukoliko predprotetska priprema nije neophodna, kompletan proces izrade protetskog rada u obe vilice, može se izvršiti u periodu od 7 – 10 dana.

6. Da li se kod metalokeramičke krunice vidi metalni rub na ivici desni?

Metalni rub kod adekvatno urađenog protetskog rada nije uočljiv. Nakon dužeg vremena nošenja metalokeramičkog rada, kao posledica povlačenja desni, ovaj rub može postati manje ili više uočljiv.

7. Šta su to veniri?

Veniri su bezmetalno keramičke ljuspice koje se lepe na površinu prethodno obrušenog zuba. Treba napomenuti da je stepen brušenja za ovakav rad, značajno manji nego kod klasičnih kruna i radi se samo na prednjoj površini zuba. U stomatološkoj ordinaciji MeDENTA ovu vrstu radova izvodimo već duži niz godina i imamo jako dobre rezultate potvrđene osmesima zadovoljnih pacijenata. Zakazite pregled!

8. Šta su to luminiri?

Luminiri su kompozitne ljuspice sa primesama keramike u sebi koji ne zahtevaju predhodno brušenje zuba. Za ovakav vid protetskog rada neophodna je adekvatna indikacija, koju možemo utvrditi isključivo nakon pregleda u ordinaciji MeDENTA.

9. Šta su to keramički mostovi?

Keramički mostovi su protetske nadoknade koje služe da nadomeste nedostatak jednog ili više zuba. Mogu biti izrađeni od metalokeramike ili bezmetalne keramike.

10. Nedostaje mi jedan zub. Da li je bolje da napravim most ili da ugradim jedan implant?

Za odgovor na ovakvo pitanje potrebna je strucna konsultacija sa stomatologom, koja ubuhvata analizu objektivnog stanja, klinicki pregled i analizu snimka. Implantologija je imperativ moderne stomatologije i ulaganje u buducnost. Tako bi odgovor mogao biti- implant, medjutim neohodna je adekvatna indikacija, dobar plan terapije i adekvatno opste zdravstveno stanje pacijenta. Zakazite pregled!

11. Imam keramičke mostove u ustima. Da li oni zahtevaju specifične mere higijene?

Svaki vid zubne nadoknade zahteva neophodne mere higijene koje obavlja sam pacijent po uputstvu stomatologa i redovne kontrolne preglede na 6- 12 meseci. Vidimo se na pregledu!

1. Hteo bih da ugradim implant. Kako da znam da li je to moguće?

Ugradnja dentalnog implantata prevashodno zahteva analizu određenih anatomskih struktura vilica, kao i zdravstvenog stanja pacijenta. Pre svega značajne su visina i širina kosti alveolarnog grebena, visina poda maksilarnog sinusa u gornjoj vilici, udaljenost mandibularnog kanala u donjoj vilici itd. Kada svi anatomski parametri i zdravstveno stanje pacijenta ne ukazuju na eventualne kontraidikacije, može se pristupiti ugradnji dentalnog implantata.

2. Koliko vremena se čeka od ugradnje implantata do dobijanja krunice?

Nakon ugradnje dentalnog implantata u određenim slučajevima neophodno je sačekati period od 2 do 4 meseca. U tom periodu dešava se proces oseointegracije, kada koštane trabekule urastaju u navoje implantata i obezbeđuju adekvantu stabilnost implantata. Moderna implantologija nastoji na imedijantnom opterećenju (postavljanju krunice do 7 dana po ugradnji implantata), međutim za ovakve poduhvate potrebna je dodatna naučna evaluacija i veliki broj eksperimentalnih slučajeva. Gledajući na konvencionalne slučajeve opterećenje implantata ne treba vršite ranije od 2 meseca po ugradnji gledano u gornjoj, odnosno 2,5 do 3 meseca gledano u donjoj vilici.

3. Da li mogu da dobijem fixni rad iako nemam nijedan zub u vilici?

Naravno da postoji mogućnost, ali isključivo ako postoji mogućnost ugradnje dentalnih implantata u bezuboj vilici.

4. Koliko je najmanje potrebno implantata da bih uradio fixni rad u jednoj vilici?

Minimalan broj implantata za postizanje fiksnog rada je 4-6 implantata u gornjoj, odnosno 6 implantata u donjoj vilici. Povećanje broja implantata pozitivno utiče na stabilizaciju fixnog rada.

5. Da li implant može da ispadne nakon ugradnje?

Moderna implantologija je jako usavršila tehnike ugradnje dentalnih implantata. Najnovija istraživanja su pokazala da je uspešnost terapije prevazišla procenat od 99 %. To govori u prilog da se na 100 ugrađenih implantata svega 1 implant izgubi, gledano statistički. U pogledu ugradnje dentalnih implantata ako se ispune kriterijumi kvalitetnog proizvođača, adekvatne indikacije, hirurškog protokola i protetike, onda uspeh terapije zavisi isključivo od brige pacijenta prema svom pretetskom radu u pogledu higijene (vidi oblast implantologija, vidi pitanje 13).

6. Da li implanti mogu da stabilizuju totalnu protezu?

Impantati itekako mogu biti jako dobri stabilizatori totalnih proteza. Uglavnom se ova tema odnosi na donju vilicu, koja je značajno problematičnija u pogledu retencije (mala površina tkiva za retenciju i stabilizaciju). Pacijenti se uglavnom žale da im donja proteza „šeta u ustima“ prilikom govora i ishrane. Totalna proteza može jako kvalitetno biti nošena standardnim, ali i mini implantatima ukoliko je resorpcija grebena donje vilice uznapredovala. Istraživanja su pokazala da se kvalitet života pacijenata nakon stabilizacije totalne proteze implantatima višestruko povećava.

7. Kako da znam da je moj organizam prihvatio implant?

Period oseointegracije nakon ugradnje implantata traje od 2 do 4 meseca. Razlikujemo dva tipa gubitka implantata: rani i pozni. Kod ranog gubitka, on najčešće nastane u prve 2 nedelje od ugradnje. Kada ovaj period prođe, velike su šanse da će organizam prihvatiti implantat. Nekada se dešava da do odbacivanja dođe i u drugom mesecu od ugradnje, ali su te šanse gotovo beznačajne.

8. Šta je to periimplantitis?

Periimplantitis je zapaljenje tkiva oko ugrađenog implantata. Najčešći je razlog gubitka implantata. Može nastati neposredno nakon ugradnje, ali i nakon dugog niza godina. Razlozi za nastanak periimplantitisa su najčešće neadekvatna higijena (vidi oblast implantologija, vidi pitanje 13.), zračna terapija ili loša protetska nadoknada.

9. Koji implant je najbolji?

U sferi implantologije proizvođači se uvek utrkuju u izradi najboljeg implantata, novih sistema, novih materijala… Proizvođači koji već godinama drže primat u izradi najboljih implantata su: Astra Tech, Straumann, Nobel Biocare. U stomatološkoj ordinaciji MeDENTA možemo se pohvaliti da već godina zastupamo dva od vodeća tri implantna sistema: Astra Tech i Straumann.

10. Nemam nijedan zub, a ne mogu da nosim protezu. Šta je moguće uraditi da dobijem fixni rad?

Odgovor na ovo pitanje delimično se već nalazi u pitanju br. 3 i br. 5. Mogućnost izrade fixnog rada može se postići ugradnjom implantata ili njihova ugradnje može podstaći kvalitetniju retenciju već postojećih proteza.

11. Da li jedan implant može da nosi samo jedan zub?

Fiziološki najpovoljniji uslov je da jedan implantat nosi jedan zub. Takođe veoma je često da implantati budu nosači mosta od 3, 4 člana pa i cirkularnog mosta. Potrebno je naglasiti da povećanje broja implantata povećava stabilnost protetskog rada, pri čemu se ne može ići ispod propisanog minimuma.

12. Providi mi se metalni deo implanta ispod krunice. Šta se desilo?

Pozicija desni u direktnoj je koliziji sa nivoom kosti. Koštana resorpcija je prirodna stvar i dešava se bez obzira da li se radi o kosti oko implantata ili oko prirodnog zuba. Tako da je vidljivost metalnog dela implantata najverovatnije povezana sa koštanom resorpcijom, ako isključimo mogućnost neadekvatnog potiskivanja implantata u odnosu na površinu kosti alveolarnog grebena.

13. Da li implantati zahtevaju specifične mere higijene?

Mere održavanja oralne higijene su izuzetno važne. U stomatološkoj ordinaciji MeDENTA poseban akcenat dajemo na edukaciji pacijenata o održavanju oralne higijene kod protetski i implantološki tretiranih pacijenata. Naročito su važne redovne kontrole kod ovakvih pacijenata, upotreba adekvatnog pribora i tehnika za održavanje oralne higijene (meke četkice, dentalni konac, interdentalne četkice…).

14. Koliko često se dogodi da organizam ne prihvati implant?

Odgovor na ovo pitanje sadržan je u potpunosti u odgovoru br. 5. Ponoviću da je mogućnost odbacivanja dentalnog implantata smanjen na ispod 1 %. Što praktično znači da se na 100 ugrađenih implantata izgubi manje od 1 implanta.

1. Zašto su bele plombe bolje od crnih?

„Bele plombe“, ili kompozitne, više nemaju alternativu. Amalgam, materijal za „crne plombe“ odavno je izbačen iz upotrebe, njegov hemijski sastav zbog elementa žive upisao je ovaj materijal na sve „crne liste“ širom sveta. Kompozit je generacijama dobijao na fizičko hemijskim osobinama i potpuno opravdava svoju upotrebu za sve zubne ispune. On više nije samo estetski bolji, već i fizički.

2. Da li treba da zamenim svoje crne plombe u bele?

Naše je stanovište je da to apsolutno treba uraditi. Iz odgovora na pitanje br.1 proizilazi i odgovor na ovo pitanje.

3. Da li je lečenje zuba bolno?

U ordinaciji Medenta se sve intervencije obavljaju pod lokalnom anestezijom, pa je i lečenje zuba bezbolno i konforno. Postoji nedoumica u vezi termina „lečenje zuba“. Mi, u praksi, pod tim podrazumevamo endodonsko lečenje zuba – vađenje živca i tretiranje kanala korena zuba.

4. Pukla mi je cela krunica zuba, da li taj zub moram da izvadim?

Zub koji je pukao krunično, a ima zdrav koren (bez procesa), treba apsolutno sačuvati. To možemo zakljuti tek kad klinički i rentgenski pogledamo zub. Dobar koren može biti uspešno izlečen i kao takav poslužiti kao temelj novoj nadogradnji i novoj keramičkoj ili čak i kompozitnoj krunici.

5. Da li bela plomba može da izgleda kao prirodni zub?

Cilj svakog terapeuta koji modeluje plombu mora biti zadovoljenje morfoloških karakteristika zuba na kom se plomba izrađuje. Pravilno izmodelovan i obrađen ispun odgovaraće svojim izgledom prirodnom, netaknutom zubu.

6. Uradio sam belu plombu na prednjem zuba, ali se pojavilo nešto crno ispod plombe. Šta da radim?

Morate doći na kontrolu gde će se ustanoviti da li je samo plomba promenila boju ili je ispod plombe nastao sekundarni (novi) karijes. Na osnovu dijagnoze, lekar će odrediti terapiju.

7. Lečio sam zub i postao je crn. Šta da radim?

Postoji mogućnost da lečeni tj. mrtav zub promeni boju. Poznato je i zašto do toga dolazi, ali o tome nekom drugom prilikom… Ukoliko je taj zub u prednjoj regiji, ili se jednostavno mnogo vidi, najjednostavnije je na prednjoj površini tog zuba postaviti kompozitnu fasetu (koja se može izraditi i jednoseansno u ordinaciji, kao plomba, ili u stomatološkoj tehnici). Moguće je taj zub prevući keramičkom krunicom. U određenim situacijama postoji mogućnost transkoronarnog izbeljivanja zuba (izbeljivanja zuba kroz krunicu), gde se mogu postići jako dobri rezultati.

8. Tek sam stavio plombu, a vrlo brzo je pukao jedan deo. Šta se desilo?

Postoji više razloga zbog čega novi ispun može pući. Nepoštovanjem forme otpora i forme retencije, ili nastankom prekomerne traume u funkciji žvakanja.

9. Da li je normalno da me boli zub, a nedavno sam stavio novu plombu?

Neretko se dešava da nakon postavljanja nove plombe zub bude manje ili više osetljiv. Trebalo bi nakon nekih anamnestičkih podataka ustanoviti prirodu bola. Razlozi mogu biti banalni (visoka neuartikulisana plomba, reakcija na neku od komponenti iz ispuna) ili vrlo ozbiljni (prevelika blizina pulpi – zubnom živcu). U zavisnosti od uzroka, preduzimaju se različite intervencije.

10. Boli me zub na hladno, šta da radim?

U ovom slučaju neophodno je obratiti se lekaru koji će napraviti Rtg snimak i klinički pregledati zub, te na osnovu ustanovljenog zaključiti da li je uzrok bola povlačenje desni, parodontalni džep, karijes…

11. Boli me zub kad žvaćem tvrdu hranu, šta da radim?

Ukoliko zub boli na pritisak, a bio je nedavno plombiran, prvo na šta se može posumnjati je previsoka, tj. neadekvatno uartikulisana plomba. Drugi razlog može biti oboljenje zuba ili parodoncijuma – tkiva oko zuba (vidi oblast bolesti zuba, vidi pitanje 9).

1. Moram da izvadim zub koji me boli, da li je to komplikovano?

Vađenje zuba spada u rutinske stomatoloske intervencije. Po težini moze biti lakše i komplikovano. Postoji jedno duhovito stomatolosko pravilo gde nijedan stomatolog ne voli da ga pacijent unapred pita koliko će vađenje trajati. To po pravilu prolongira i zakomplikuje intervenciju. Najvažnije da ste u sigurnim rukama. Vidimo se u stomatološkoj ordinaciji MeDENTA.

2. Kako se vadi impaktiran umnjak?

Impaktirani umnjak je potpuno ili delimicno neiznikao zub za cije je vadjenje neophodno odizanje reznja i uklanjanja dela kosti oko zuba kako bi mu se pristupilo.

3. Otekao sam od umnjaka. Da li moram da ga izvadim?

Oticanje od umnjaka najcesce ukazuje na prisustvo perikoronarne infekcije sto je bezuslovna indikacija za vadjenje zuba.

4. Imam impaktiran umnjak i počeo je da me boli. Šta da radim?

Impakcija umnjaka najčešće vodi ka ekstrakciji.

5. Otekao sam od zuba i puno me boli. Da li mogu odmah da ga vadim?

Kad se javi otok i ustanovi se da je zub uzročnik infekcije indikovan za vađenje potrebno je vađenje učiniti što pre ako za to postoje uslovi.

6. Rekli su mi da imam proces na zubu. Šta treba da uradim?

Prisustvo tzv. „procesa“ na zubu najčešće se može uspešno sanirati intervencijom koja je poznata kao apikotomija (resekcija vrha korena zuba).

7. Imam cistu u kosti vilice. Kako se one tretiraju?

Vilične ciste su relativno česte patološke tvorevine koje se vrlo uspešno tretiraju operativnim zahvatom uklanjanje vilične ciste.

8. Izvađen mi je veći broj zuba i sada kada je sve zaraslo osećam oštre neravnine pod jezikom koje me bole. Šta treba uraditi?

Neophodno je obaviti hirursku nivelaciju grebena i zaobliti oštre ivice kosti koje su nastale kao posledica vađenja zuba.

9. Rekli su mi da nemam dovoljnu količinu kosti za ugradnju implantata, da li postoji ipak neko rešenje?

Uvek postoji rešenje. Potrebna je volja pacijenta za dugotrajnim tretmanom i nešto skupljom intervencijom. Zakažite pregled u stomatološkoj ordinaciji MeDENTA i dobićete prave informacije.

10. Pozicija sinusa u gornjoj vilici je suviše nisko, a hteo bih da ugradim implantat. Šta može da se uradi?

U ordinaciji MeDENTA veoma uspešno izvodimo podizanje nivoa maksilarnog sinusa na neophodnu visinu radi ugradnje dentalnih implantata. Zakažite pregled!

1. Zašto mi krvare desni?

Desni krvare kao posledica zapaljenja. Zapaljenje desni nastaje kao posledica neadekvatne higijene i prisustva velike količine čvrstih i mekih naslaga na zubima. Krvarenje desni je alarm da posetite stomatologa.

2. Zašto mi se klate zubi?

Zubi se najčešće klate zbog zapaljenja i gubitka vilične kosti koji su posledica parodontopatije.

3. Zašto mi se povlače desni?

Postoji više faktora koji utiču na povlačenje desni (prisustvo zubnog kamenca, posledica zapaljenja desni, mukogingivalnih anomalija i dr…)

4. Zašto me bole na hladno vratovi zuba?

Zubi mogu da bole na hladno između ostalog i zbog povlačenja desni kada cement zuba ostaje ogoljen, a on pokazuje izuzetnu osetljivost na hladno.

5. Zašto imam neprijatan zadah iz usta?

Prisustvo parodontalnih džepova najčešće dovodi do neprijatnog zadaha usled akumulacije bakterija i njihovih produkata u prostor oko zuba. Parodontalni džepovi su najvažniji znak parodontopatije. Mogu nastati i kao posledica neadekvatnih kontakata između plombi, ili neadekvatnog protetskog rada.

1. Zašto mi se suše i pucaju usne?

Takve tegobe mogu biti posledica nekih loših navika (vlaženja i grickanja usana), suvoće usta, nedostatka nekih vitamina i nekih opštih oboljenja.

2. Zašto imam osećaj peckanja i žarenja u usnoj dupli?

Peckanje i žarenje sluzokože usne duplje može biti posledica prisustva nekih lokalnih (infekcija bakterijama virusima i gljivicama, samostalnih bolesti sluzokože) i opštih (krvnih bolesti, endokrinih bolesti, posebno dijabeta, uzimanje nekih lekova, alergija i dr.) faktora.

3. Zašto mi je obložen jezik?

Obložen jezik se najčešće javlja usled neadekvatne oralne higijene, pušenja, gljivičnih infekcija, konzumiranja meke hrane, bezubosti i dr.

4. Zašto mi se javljaju ranice u ustima?

Postoji veliki broj razloga lokalne i opšte prirode. Posetite stomatologa!

5. Zašto mi se javljaju afte?

Pojava afti se dovodi u vezu sa smanjenjem odbrambenih snaga organizma i virusnog oboljenja.